Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 14 и 15

ИНТЕРВЈУ МАРЂАН САТРАПИ Када сам направила "Persepolis" била сам наивна да сам вјеровала да ће након тога ствари ићи боље се вратим тамо, јер бих жељела. Али, да бих успјела да пројектујем своју будућност, морам да прошлост оставим иза себе. Имам лијепе успомене на своје дјетињство, јер волим људе и вољела сам да поподнева у Ирану проводим са драгим особама. Мој однос са носталгијом је обичан однос који ми даје снагу да наставим даље и кажем људима истину. Ја не могу да се вратим у моју земљу и то није мој избор и једина ствар коју желим је да се вратим тамо и тешко је носити се са тим. ПУТЕВИ: Та прича о повратку у домовину је позната многим људима на простору бивше Југославије. САТРАПИ: У свим земљама које имају такве проблеме, људи се нађу у сличним ситуацијама. Ти си као индивидуалац нико и ништа и суочен си са одлуком неког луђака који је тако одлучио и твој живот је приморан да иде у другом смјеру, нешто се сломи у теби. Када разговарам са људима у Србији, имам осјећај да многе ствари не морам да им објашњавам, већ да ме разумију. 61

Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 14 и 15 | Page 63