Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 14 и 15 | Page 62

ИНТЕРВЈУ
МАРЂАН САТРАПИ

Прави хумор је питање
интелигенције и није
битно вријеме у којем ће
се користити. Мислим да
су људи без хумора глупи
људи. Живот је кратак и,
ако се не шалите, он ће
вам бити лош
ПУТЕВИ: Ова ваша драма је и пуна хумора.
Шта он за вас представља?
САТРАПИ: Прави хумор је питање
интелигенције и није битно вријеме у којем ће
се користити. Мислим да су људи без хумора
глупи људи. Живот је кратак и ако се не
шалите он ће вам бити лош. Било би досадно
да гледамо како јунак само пати и на крају
умире, без трунке хумора. У правом животу
никада нисте у тоталној тузи или тоталној
срећи. Када сам имала 12 година у Ирану и
када су нас бомбардовали сваки дан, у једном
тренутку нам је то толико досадило да смо
нашли разлог да се сви заједно смијемо.
ПУТЕВИ: Колико сте развијали причу за
филм?
САТРАПИ: То је трајало јако дуго, није
лако направити филм. Када сам направила
"Персеполис" била сам наивна да сам
вјеровала да ће након тога ствари ићи боље и
да ћу добити новац. Прво су ме питали зашто
не желиш да радиш анимацију, што хоћеш
да радиш нешто ново као и то да сам Иранка
и да треба да правим филм о нуклеарном
наоружању, а не о љубави. Тако да с ам имала
доста времена да пишем.
ПУТЕВИ: У филму има јако много
елемената носталгије. Да ли сте носталгични
и тугујете за својом домовином?
САТРАПИ: Не могу да се вратим у
домовину 12 година. Она тамо постоји и
прогања ме то питање да ли ћу икада моћи да
60