Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 14 и 15 | Page 208

ПРОЗА
Буђење

су стајали испод. Дара их је без ријечи
покупила са пода и ставила на остале књиге
на полици.
Читај ми! продера се наједном.
Шта, господине?
Прочитај ми наслове књига!
На овој полици?
Читај!
Помало преплашено, Дара је вратила
марамицу у џеп своје кецеље, и почела да
чита наслове књига.
Чаробни брег. Томас Ман. Погледала је
испитивачки у господина X.
Никад чуо. Даље.
Нова истраживања. Борхес.
Брже! Брже!
Скоро на рубу суза, Дара је почела да
чита наслове.
Прича о два града. Чарлс Дикенс. 100
змајева. Ненад Величковић. Смех у тами.
Владимир Набоков. Норвешка шума. Харуки
Мура... Му-ра-ками. Предатор. Владимир
Арсенијевић. Сабрана дела. Вуди Ален.
Одисеја.
Како си рекла?
Шта господине?
То посљедње! Како си рекла! Понови!
Одисеја, господине. Је л’ вам звучи
познато?
Не знам! Не знам!
Да наставим?
Која је добра? Од свих тих, коју волим?
Не знам, господине... Ви волите књиге.
Која је теби добра?
Нисам читала... ове књиге... господине.
Ниједну?!
Не, господине.
Дара је постиђено стајала испред полице.
Господин X је гледао кроз прозор. Дрвеће.
Пропупало дрвеће. Мора да је прољеће.
Можда почетак љета.
Изађи. Хоћу да будем сам.
Да ли вам треба нешто, господине? Могу
да вам донесем нешто.

206

Побогу, жено, само ме остави самог!
Ако вам буде нешто требало, само ме
позовите, ту сам у суседној соби.
Дара је подигла тацну са стола и тихо
изашла из просторије. Господин X је и даље
гледао кроз прозор. Потом је погледао горе,
на полицу, гдје су и даље лежале књиге
које је Дара подигла с пода. – Па, добро...
Новаковићу.
Господин X је, држећи се чврсто за ивицу
стола, тешко стао на ноге. Полица је била
одмах ту, али није хтио сувише дуго да се
задржава у стојећем положају. Узео је прву
књигу с врха и одмах се вратио у кревет.
Неколико пута је дубоко удахнуо и издахнуо,
као да је управо претрчао школско двориште,
а не прошао неколико корака од стола до
кревета. Када је дошао себи, погледао је
боље књигу коју је узео с полице. Горан
Новаковић – Мјестимичне ране. Тврди повез,
тамноплаве корице. Издање Алба, Београд,
1997. година.
Прва страница. Нема посвете. Само наслов
и број поглавља. Дебела књига, помислио је.
И тешка. И глупог наслова.
Почео је да чита.
Волио бих да сам био неко други у
животу. Доктор, можда. Продавац ципела.
Макро. Било шта осим овога. Ово је нап