Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 14 и 15 | Page 203

ПРОЗА
ЈОГУРТ ЗА ШЕЗДЕСЕТОСМАШЕ

Отац прво проблиједио, па поцрвенио, а онда позеленио. Видим, сад
ће бујица из њега, запљуснуће ме толико да нећу моћи ни дисати, те ти
ја на врата...
Дај ми, молим те, једну цигарету, нестало ми... Хвала...
Ја на врата, кадли се деда испријечи. „Опет у град, је ли?! Ландрање,
зијевање и хватање зјала. Каква ли сте то ви генерација, боже ме драги
сачувај! Спавате до ручка, а чим истрљате крмељ из очију, ето вас за
рачунаром. Глобална мрежа, је ли?! Премрежавате свијет, а не хајете
за