Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 14 и 15 | Page 190

ПРОЗА СПОМЕНИК Франз Хохлер Превод са њемачког језика: Мирјана Хостеттлер-Вујатовић СПОМЕНИК П латио је кафу. Старији господин сиједих бркова, који је попио ту кафу, стајао је с актовком у руци пред рестораном на планинском превоју, без имало воље да уђе у свој ауто, јер му је преостало још далеко више од једног сата до наредног састанка. Радећи у војсци као стручњак за процјену штете, утврђивао је јесу ли прозорска стакла попуцала због пробијања звучног зида, те треба ли узимати у обзир захтјев за одштету који је поднио неки сељак због преласка тенка преко његове њиве. У Андермату, куда се сад запутио, радило се пак о одрону земљишта, наводно узрокованог залуталим артиљеријским метком, што је био озбиљнији случај са неколико умијешаних странака, па је водио рачуна да се појави ни прекасно, ни прерано, већ тачно на вријеме. Поглед му се зауставио на једној табли са планинарском картом алпски прелетач попут Блериоа или Мителхолцера, али му у ствари на рубу паркиралишта. У нади да ће пронаћи ближе информације за ништа поуздано с тим у вези није падало на памет. А да је постојао пилот кратку шетњу, пришао је табли, претражио на карти околно подручје Баумбергер, он би то сигурно већ био чуо, поготово јер се и сам тако и застао у чуду. Баумбергеров споменик, прочитао је, кружни пут, 1х 15 зове. Уколико је заиста постојао, да ли се онда срушио, или је можда био минута хода. Он сам се звао Баумбергер, Рудолф Баумбергер, али још први коме је одређени лет пошао за руком, можда неко прелетање дуж никад није чуо за такав споменик. Видјевши на карти да се споменик цијелих Алпа, или чиме је иначе могао заслужити споменик? Пôгледавао налази на врху изнад превоја, истог трена се одлучио да тамо крене. је нагоре, али споменик још није био на видику. Наведено трајање представљало му је изазов; запамтио је податке о Прошао је поред полазне станице једне војне жичаре која је висинама и, док је измицао пред једним аутобусом с пензионерима који припадала утврђењу Готхард и чији су се каблови са жутим сигурносним је управо скретао на паркиралиште, рачунао је у себи да му је за успон куглама губили у облацима на другој страни превоја. Није био сигуран на врх и силазак потребно највише сат времена, не укључујући двадесет да ли се тај комплекс који се налазио горе, а који је вјероватно служио минута вожње аутом до Андермата, гдје би требало да се нађе за сат за осматрање авиона, још користи, или је као и већи дио система из и по на жељезничкој станици, што је значило да би му још преостало централног дијела Швицарске избачен из употребе због повишења десет минута резерве. Прекорачио је цесту превоја и отиснуо се стазом трошкова одржавања и све нејаснијег појма угрожене безбједности. на коју га је упутио жути планинарски путоказ. Одлучио је да ће се Баумбергер је морао признати да није имао одговор на питање зашто би вратити уколико не буде стигао до врха за четрдесет минута. Пошто је нека страна сила више држала до освајања једног алпског превоја него по природи посла прилично често морао ићи тереном далеко од стаза до заузимања Цириха, Берна или Женеве. и путева, увијек је био опремљен добром обућом. Истина, вријеме није Превалио је добар дио пута и стигао на једно мало планинско седло. баш било примамљиво; било је прилично облачно са праменовима Један путоказ показивао му је правце Руерас и Седрун. Међутим, његов магле који су висили по падинама планине, а како је на радију у ауту је циљ био чуо, чак су прогнозирали и падавине, али њег