Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 14 и 15 | Page 177

КРИТИКА ЛИЦА БЕЗ НАЛИЧЈА И МАСКИ Николића, Зорана Христића. . . док нас друге изненађују подсјећањем на ново познатог. Један од таквих портрета је камерни портрет Предрага Гуге Лазаревића на чијем лицу читамо истовремено процесуирање слушања и мишљења, са прстима десне руке ослоњеним на образ и затвореним устима али не на начин некога ко ће се предати ћутању бића и бити свијета него особе која ће проговорити у првом могућем тренутку. Свако од лица на фотографијама Бранка Белића имало је или још има своје јесте у шаренилу свијета који је суштински најчешће црно-бијела реалност. Нека од лица припадају а допрла су из мањег свијета црно-бијеле реалности у већи такав свијет који производи могуће реалне свјетове аукцијом црне и бијеле боје. Поред камерног, ликови су фотографисани у радном, урбаном и природном амбијенту. Књигу затварају Б ]