Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 14 и 15 | Page 176

КРИТИКА ЛИЦА БЕЗ НАЛИЧЈА И МАСКИ Љиљана Мачкић Лица без наличја и маски Бранко Белић, фотомонографија „Лица”, „Службени гласник”, „Независна издања”, Београд, 2011. Б ио је један тренутак, па још један и још један. . . Временски различити тренуци у основи носе истост умјетничког порива трагаоца за чистотом лица без наличја и маске. Низале су се фотографије Бранка Белића у технолошки посредованој и Гадамеровски1 схваћеној игри између ока и лица у којој је објектив биљежио тренутак срећног сусрета правила и имагинације, интелекта и емоцијe. На озбиљност игре реферише податак да су фотографије настале као резултат четрдесетодишњег Белићевог рада за престижни часопис НИН, препознатљивост лица која су на различите начине оставила, или још остављају, траг у времену и ауторски избор којим се представља у фотомонографији. Игру поентирају у име издавача уредници Слободан Гавриловић (ЈП Службени гласник , Београд ) и Слободан Машић (Независна издања Слободана Машића, Београд ) потписивањем Белићевог избора фотографија на којима се огледа индивидуална различитост српског духовног простора обједињеног у својој разноврсности и у прожимајућем додиру са другошћу. На 711 страница фотомонографије Лица ниже се 465 црно-бијелих именованих портрета, освијетљених природном свјетлошћу. Личности нам се представљају већ на корицама у виду збирног идентификационог фотопоетизованог биометријског документа у боји. На сваком од портрета уписао се тренутуку говорења и / или гестикулирања осликан сјајном тачком фотограф преко тренутка у којем је успијевао да досегне жељену бит која се најачешће рефлектује у оку а у којој су истовремено уписана портретисаног. У стваралачкој игри фотографија и текста мијењале су се трагалачка хтијења и очекивања аутора. Тај тренутак у којем смо улоге; провобитно су фотографије представљене у фотомонографији биле ухваћени са или без нашег знања носилац је поетске потке фотографија пратилац новинског текста у часопису НИН да би у Лицима текст постао Бранка Белића. Са сваке од фотографија обраћа нам се унутрашње, њихов пратил