Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 14 и 15 | Page 174

КРИТИКА Театар јефтиних ефеката Градоначелникова ужурбана молепствија пред породичним патроном нису ништа друго до плитко постављена критика о природи људске вјере, која је у потпуној супротности са крајем представе. Када се, пред запрепашћену гомилу, умјесто обичног ревизора, симболички спусти сам бог (иако указање далеко више личи на Џексоновог Гандалфа из популарне филмске трилогије), постаје јасна Радивојевићева порука - сви ћемо на крају доћи пред Главног Ревизора, Онога који суди и живима и мртвима и пред којим лажи, подвале и преоблачења нема. Проблем је, међутим, што до тог замало катарзичног тренутка не води апсолутно ништа. Једна упрошћена поставка руског класика, набијена ласцивним моментима, ниједног тренутка не наговјештава тако драматичан, просвјетљујући крај. Свеједно је, увјерава нас редитељ, да ли сте богати градоначелник који у руци држи све кључеве свога свијета, или обични башибозук, сиромашак који нема ни у лијевој, ни у десној – сви ћете на крају бити једнаки, сви ћете доћи пред Господа који ће вас сурвати у катран и перје, или ће вас обући у одежду достојну вишег постојања.