Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 14 и 15 | Page 165

КРИТИКА
НАОМИ КЛАЈН - ДОКТРИНА ШОКА

Наоми Клајн

је глобализација, дакле концентрисање цјелокупне моћи у рукама
неколицине моћника, а циљ је убирање што веће количине новца и
добара. А средства су многобројна, од оне Цезарове „завади па владај” па
до савремених дипломатских формулација и ситних слова у уговорима.
Наша улога је у свему томе је да будемо послушни пијуни у туђој партији
шаха.
Ова књига нам открива како је дошло до тога да слом неке банке
на Вол Стриту утиче на производњу обуће у Дервенти и зашто због
Украјинске гасне кризе сточари у Војводини не могу гријати штале и
свињце, укратко, открива нам како и зашто у садашњем поретку ствари
испаштамо због грешака неког са друге стране свијета. И не само то.
Тјера нас да преиспитамо чињенице којима су нас годинама кљукали.
Да се запитамо, на примјер, чему толико инсистирање на радикалној
приватизацији државне имовине и колико је то нама користи донијело,
боље речено, ко су ти којима је то одговарало. Наш примјер транзиције је
сличан руском гдје прије Јељцинове економске шок-терапије није било
милионера. Десет година након тога, 2003, на листи часописа Форбс, било
је седамнаест руских милијардера.
Безброј је примјера гдје се и ми можемо пронаћи. На једном
мјесту пише: „Тачнији назив за систем који уклања границе између
Велике Власти и Великог Бизниса није „либералан”, „конзервативан”
или „капиталистички”, него „корпорацијски”. Његове главне ознаке
су огроман прилив јавног властиштва у приватне руке, често праћен
дужничком експлозијом, све већи јаз између застрашујуће богатих и
„потрошно” сиромашних, као и агресиван национализам који оправдава
неограничене издатке за сигурност.”
„Доктрина шока” је књига која на веома аргументован начин описује
праву природу либералног капитализма који у овим нашим данима
преживљава своју највећу кризу. Сам назив либерални крије у себи
својеврсну замку, јер како приговарати или критиковати нешто што носи
предзнак либералног? Наоми Клајн на безброј примјера доказује да
је то ништа друго него „дивљи капитализам” који све види као профит
и шансу за зараду и гдје је све подложно приватизовању од патената
на лијекове па до неодвојивих дијелова државног апарата, као што су

здравствене и сугурносне институције. Исто тако неоспориво доказује да
дивљи капитализам није освојио свијет захваљујући паду комунизма и
или због неких својих предности, већ да се ширио државним ударима и
свјесно изазваним економским кризама, од почетне 1973. у Чилеу, па до
данашњих дана.
Код нас, ова књига је доступна у два издања: загребачког ВБЗ-а и
београдског Самиздата Б92. На око 550 страна језгровито су дестиловане
десетине хиљада страница новинских текстова, транскрипција разговора,
књига и писама које је ауторка прочитала у припреми дјела. Није чудо
да ову књигу зову „Библијом активизма” због њене свеобухватности као
и способности да понуди одговоре како да свака јединка ступи у борбу
против глобалног израбљивања.
Када би требало укратко описати Наоми Клајн могли бисмо рећи да
је она женски Ноам Чомски – непоткупљиви и немилосрдни