Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 14 и 15 | Page 161

КРИТИКА ДРАМА ЕГЗИСТЕНЦИЈЕ У ЛИРСКОМ КЉУЧУ оностраним. У оптици Бранислава Зубовића, то је додир са светим. Лик светог Зубовић гради у сагласју са читавим низом својих савременика (да поменемо само Милосава Тешића и Ђорђа Сладоја); тај лик светог је несумњиво у свом главном слоју хришћански, али се оно хришћанско у њему ородило с паганским, са древним митским представама, небеском и биљном религијом, што омогућава симболички сложенији поетски израз. Можда у симболичким нитима које изграђује ова књига некаква улога постоји и за околност да у њој постоје две песме које нису остварене везаним стихом – прва од тих двеју песама, које у књизи следе једна за другом, у лепо развијеној метафори жеђи, тематизује одсутност вољеног лика (мајке), немање средстава којима би се тај лик призвао, као и амбивалентност ониричког простора у којем би се сусрет могао одиграти, али само као привид. Друга, такође лепа песма, изграђена је око митског ритуала зидања воденице, оживљавајући представе које тај ритуал прате и које делују све до наших дана. Нема сумње да је обе песме Зубовић могао остварити и другачијом техником, неком од варијанти везаног стиха, који доминира у Општим приликама. Одговор на питање због чега то није тако учинио, можда се крије у некој овом тумачу недоступној особености драмске структуре књиге. Чит