Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 14 и 15 | Page 158

КРИТИКА
ИЗВЈЕШТАЈ О ПРАШКОМ ГРОБЉУ

олимпских богова – одједном постало јасно
као на длану: неко овоземаљски покреће
конце. Доказ више не само да Антихрист
постоји (у то нико није ни сумњао) него и
да Нечастиви има своје земне помагаче.
Као додатак овим редовима из пера Данила
Киша можемо само навести ријечи Валтера
Нига који, анализирајући један други мада не
много другачији суноврат човјечанства, каже:
Тада се на земљу спустио метафизички
мрак, као да спасење никада није објављено.
Слично као Сабатов јунак Фернандо
Видал Олмос, који пише „Извјештај о
слијепима” опсједнут својом теоријом о
демонском дјеловању подземних сила,
Еков јунак пише извештај о прашком
гробљу који ће се литерарно изобразити у
наративној рекапитулацији и реконструкцији
колективног памћења и то у знаку своје
опсесије идејом о тајним јудеомасонским и
иним друштвима. Не смијемо заборавити ни
све оне мрачне бездане људског дјеловања
о којима је свједочио Дала Пикола,