Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 14 и 15 | Page 143

ПОЕЗИЈА АГЊЕШКА СИСКА глас камена камен је позвао пешчане морске и камените пустиње разбудио у себи глас вековима затворен глас који је због дугог дозивања имао снагу капи снагу зрна имао моћ свих пустиња и свих мора окупљених покрај једног извора једног дозивања био је то глас детињства глас израстао из једне капи засејан из једног зрна био је то глас камена који се хранио гласом већим од њега глас пробуђен пре него што постадоше муж и жена пробудио је у себи детињство бројно као песак као пустиње као капи као мора пробудио је у себи снагу и моћ мушкарца и жене пробудио је у себи жељу за потомством пробудио је у себи жељу за вечношћу дозвао је пешчане морске и камените пустиње дозвао је сведоке прошлих садашњих и будућих ствари дозвао је путујуће пророке учитеље изгнанике свега и ничега дозвао је сару и аврама заповедио им да седну покрај извора пешчаних морских и каменитих пустиња покрај једног дозивања плодних земаља зелених пашњака и обрадивих поља покрај једног бунара из кога с