Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 14 и 15 | Page 130

ПОЕЗИЈА ДАНИЈЕЛ ГАТАРИЋ Бразилске фавеле Има нас пуно, спавамо по ормарима, огромни прозори на малим собама, почело је кишити, а мајке су толико згодне испод хаљина да их и рођени клинци желе. Спавао сам поред отвореног прозора, муње су се среле пред мојим очима, глумио сам Теслу, давао им имена, било је лијепо бити Тесла, кротити струју, бити за промјену паметан Србин: Бетовен, Марко, Шопен, Рајко, а ова са два блица, назваћу је Милица варалица... ... и плаже су се клањале и море је жеднило, бубњеви су убрзавали ритам, а Тенерифе као реш печурка у морском тигању почеше плутати по плавом уљу... Сваки фењер се упали, сваки звоник на торњу зазвони, запјева Мар