Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 14 и 15 | Page 122

ПОЕЗИЈА
МАРГАРЕТ АТВУД

Маргарет Атвуд
с енглеског превела: Аднана Зељковић

Лет у
властитом
тијелу
Плућа ти се пуне и шире
крила од румене крви, и твоје се кости
празне, постају шупље.
Кад удахнеш, дићи ћеш се као балон
и срце ти је исто тако лагано и огромно,
откуцава чистом радошћу, чисти хелијум.
Сунчеви бијели вјетрови дувају кроз тебе,
нема ништа изнад тебе,
сад видиш земљу као овални драгуљ,
свијетлећу, и море-плаву од љубави.
Ово можеш само у сновима.
Али ти се будиш, срце ти је стиснута песница,
фина те прашина гуши у зраку који удишеш;
сунце је врели бакарни тег што притишће
право на мисли-ружичасто кору твога мозга.
Увијек је то тренутак прије него те устријеле.
Покушаваш и покушаваш да се дигнеш, али не можеш.

120