Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 14 и 15 | Page 115

ЕСЕЈ ПСОВАЊЕ У СРБА а мислим да не постоји вестерн, па ни трилер, у којем главни јунак, а врло често и епизодиста, ако је главни јунак сувише достојанствен, бар једанпут не изговори, стиснутих усана - сон оф бич (Son of the bitch). Код Шпанаца, у проширеном облику, важи за једну од најжешћих псовки – Ma cago en tu puta madre (серем ти се у курвинску мајку). Слутим да јој је порекло још у Римској империји, па и дубље у историји, све докле сежу почеци проституисања људских односа. За Немце псовка „мајка ти је курва” (Deine mutter ist eine Hure) спада у највеће увреде. Није само српског рода ни оно познато експресивно троречје, псовка – „пичка/ пизда ти материна”. Имају је, опет, Бразилци (Puta que parin), Индијци (Tedi maka cut – пичка од мајке), Палестинци (Kos – emak). Јавно извикивање и опсцено изругивање са мајчиним полним органом је вређање мајке као најсветијег стуба породичног морала. Овде није присутна никаква сексуална, ни отворена ни прикривена, еротска жеља, чега има у многим псовкама, најчешће у изопаченом виду, већ се ради, најпростије речено, о повреди достојанства људског живота, његове вредности и узвишености, о негирању постојања икакве људскости сем оне која је у равни анималних нагона, животињског битисања. Уплитати овде потиснуту сексуалност или какве друге еротске табуе, промашена је тема. Ова псовка је вербална агресија, силовање врховног моралног ауторитета и последњег кутка интиме. Грозоморнија од ње је само псовка „јебеш ми матер” (инверзија прапсовке „јебем ти мајку”), која је у жаргону у функцији заклињања постала просто део аутоматизма говора, и она представља чин самопоништења, укидање самопоштовања, морално самоубиство. Псовање је пасји живот људског говора. Ту му је и корен као речи. Значење, специјализовано на „грдити, ружити”, удаљило је глагол псовати од везе са речју „пас” и од првобитног значења „чинити као пас”. Реч псина (на Космету пцина) имала је у 16. веку значење „злоба”, а још раније реч псост (код Пољака псота) значила је „грдња”. Сироти пас и његова породица извргли су се у људским устима у псовке и у још неким облицима – пашче, пашчад, пашчадија, пасјевина. У Вуковом Рјечнику та се реч – псовати – само помиње. Нек