Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 14 и 15 | страница 113

ЕСЕЈ
ПСОВАЊЕ У СРБА

Псовка се брзо учи и прихвата, много
успешније него остало образовно градиво,
а псовање постаје својеврсна негативна
паидеја. Овом полуанималном, напола
артикулисаном изражавању склона су и
деца, кад их се „едукује”, наравно, јер шта је
човек друго до спој природе и васпитања,
па им се обично, кад тај говор увежбавају,
упућује прекор – „немој да лајеш”, „не лај”. У
руралним срединама, тај израз се и до данас
задржао као она последња опомена пред
тежи сукоб комшија око међе, ограде, или
било чега другог што их доводи у заваду.
Интенционално, псовка је пре свега вређање,
увреда, понижавање, ниподашта -