Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 14 и 15 | Page 101

ЕСЕЈ РЕМБООВ ГРАД ИзМЕЂУ МЕТРОПОЛЕ И СТИХИЈЕ МЕТРОПОЛСКА Од индиговог теснаца до Осијанових мора, по ружичастом и наранџастом песку који је испрало винородно небо, протегли су се и укрстили кристални булевари неумерено настањени младим, сиромашним породицама које се хране код продаваца воћа. Никакво богатство. - Град! Из асфалтне пустиње, са појасевима од маглуштина које су постројене у грозне чете по небу што се увија, узмиче и силази, створено од најзлокобнијег црног дима какав може да буде дело Океана у црнини, беже у расулу точкови, шлемови, чамци, коњске сапи.- Битка! Подигни главу: тај дрвени мост, извијен; последњи повртњаци Самарије; оне обојене маске под фењером који бичује хладна ноћ; глупа водена вила у хаљини што шушти, на дну речице; оне светле лубање и равнице где расте грашак- и друге причине- поље. Цесте обрубљене решеткама и зидовима који једва задржавају своје гајеве, и грозни цветови којима би да надену име срца што грца, Дамаск кога чама слама, - власништва вилинских аристократија,- прекорајских, јапанских, гваранских, још увек кадрих да усвоје музику старих,- а има и свратишта што су већ затворена за сва времена - има кнегиња, и, ако ниси сувише изнурен, проучавање звезда- небо. Јутро када се, ти и Она, дохватисте укоштац у снежном искрењу, оним зеленим уснама, сантама, црним заставама и плавим зрацима, и оним пурпурним мирисима поларног сунца,- твоја снага.9 Метрополска песма је песма Израела, данашње државе која је симбол борбе против ислама и у којој се воде сталне битке. То је место где је рођено хришћанство. Има разнолику физичкогеографску структуру, што је Рембо и приметио. Њега фасцинирају контрасти. Контрастима се бавио разликујући варварску и метрополску слику, али и у самој слици метрополе он се бави контрастом поларног и пустињског. Врело и хладно у једном. Као да је сам контраст Рембоовог бића уткан у ову песму. Посебно је наглашена та борба природног и урбаног. Израел као место где се урбанизација бори против природне стихије: „Цесте обрубљене решеткама и зидовима који једва задржавају своје гајеве”. Он почиње са израелским пустињама, које су свакако најсиромашнији део Израела, где се деца пустиње хране воћем. Нема богатства тамо, али ипак има града. Онда прелази на веће центре, покривене асфалтом (где ствара занимљиву синтагму – асфалтне пустиње, због њиховог односа са правим пустињама те државе). Ти богатији и модернизованији делови Израела били су место