Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 12 и 13 | Seite 89

ЕСЕЈ
Готско дијете

на бину и дао комплимент публици на магли.
Објаснио је да ће им читати из његове
посљедње књиге, дјечију причу под називом
Ледени дивови, чији се заплет врти око
Одина, Тора и Локија. Питао је да ли ико има
примјерак код себе. Дјечак риђе, коврџаве
косе , са наочалама, се јавио и понудио своју.
Био је то Макс Калдерон, дванаестогодишњи
праунук писца научне фантастике, Роберта
Хајнлејна.
Било је око хиљаду људи у публици.
Гејмен је рекао да ће остати колико буде
потребно да свима потпише књиге.
„Потписиваћу док ми рука не отпадне!“, рекао
је , као мученик политичар који бодри масу.
А маса је навијала дивље. Био је радни дан
па су се дјеца поредала међу првима. Луси
Ендрју, дјевојчица плаве кратке косе која
је похађала пети разред основне школе,
је доскакутала до Гејмена. „Јупи!“, рекла
је. „То је стварно Нил Гејмен!“ Рекла му је
да је Коралина њена омиљена књига и одшетала говорећи: „О Боже, па то је Нил Гејмен.“ Њена
пријатељица Керолајн је носила два дугмета нанизана на најлон за пецање која су јој висила преко
очију јер су јој била превелика. Керолајнина дванаестогодишња сестра, Ана, објавила је да по други
пут чита Добра предсказања, комични роман о апокалипси који је Гејмен написао са Тери Пречетом,
британским писцем фантазија. Стидљива четворогодишњакиња у сјајним сребрним ципелицама
пришла је Гејмену и показала му фотографију себе обучене у Коралину, поводом Ноћи вјештица.
Њена мајка, такође обожавалац Гејменових дјела, је рекла да је њена кћи погледала филм и да је
није ни најмање престрашио. Напољу се чула грмљавина и киша је почела да лије.

87