Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 12 и 13 | Seite 83

ЕСЕЈ
Готско дијете

његове Интернет странице. Када је имао пет
година, његова породица се преселила у Ист
Гринстед, центар енглеске сајентологије, гдје
су његови родитељи почели похађати часове
дијанетике. Његов отац, агент за некретнине,
и мајка, фармацеут, су основали продавницу
витамина, Џи&Џи Фудс, која још увијек
ради. (Према њиховој Интернет страници ,
производе програм детоксикације , витаминa,
додатака, и других признатих техника
прочишћавања, које сајентологија нуди
мјестима на којима су десиле катастрофе,
попут Чернобила.) Седамдесетих година је
његов отац, који је преминуо прошле године,
почео да ради у одјелу за односе са јавношћу
и временом постао истакнут. Гејмен има
двије млађе сестре и обје су припаднице
сајентолошког друштва. Једна од њих ради у
цркви у Лос Анђелесу а друга води породичне
послове.
Некада се сајентологија чинила
необичном дјеци из породице Гејмен.
Лили Калсиоли, сестра која је остала у
Енглеској, каже да је већина њихових

активности била повезана или са сајентологијом или са јудаизмом. Када би их људи упитали за
вјерску опредијељеност, дјеца би била потпуно збуњена. „Ја бих рекла да сам Јевреј, сајентолошке
вјероисповијести,“ каже Лили. Гејмену није било дозвољено да се упише у мушку школу због очеве
позиције, и био је приморан да настави похађати школу коју је и до тада похађао, као једини дјечак
у разреду пуном дјевојчица. Данас, Гејмен избјегава да одговри на питање о његовој вјери, али
истиче да се не бави сајентологијом. Попут јудаизма, сајентологија је религија његове породице, а он
саосјећа са њима. „Ја ћу подржати ону групу која је прикладно прогоњена,“ рекао ми је.
Пошто је одрастао уз двије традиције, Гејмен је флексибилан у својој привржености. „Ја чврсто
вјерујем, али чврсто вјерујем кад ми је вјера потребна,“ каже Гејмен. „Што је код мене случај кад
пишем.“ Да није писац, Гејмен каже да би се бавио производњом вјере. „Имао бих малу радњу,
и људи би долазили или звали телефоном да кажу: „Желио бих вјеру.“ А ја бих рекао: „У реду, да
ли осјећате кривицу и како бисте је искористили? И да ли бисте жељели вјеровати да је свемир
огромни добротворни орган? Или бисте нешто сложеније?“ А они би рекли: „Ох, па жељели бисмо да
Бог заиста цијени осјећај кривице.“ А ја бих рекао: „У реду, како вам сриједа звучи као свети дан?“ “
Писање стрипова пружило је Гејмену прилику да измисли козмологију. Пришао је послу
стратешки. Раних осамдесетих почео је посјећивати конвенције књижевника и, као новинар,
интервјуисати ауторе којима се дивио. На једној таквој манифестацији упознао је Алана Мура, који
је Чудовиштем из мочваре учинио стрип литерарним, психолошким, свјесним. Замолио је Мура
да му покаже како се пише сценарио. Мур му је исписао шему у свеску. Муров стил је утицао на
Гејменов рани рад. Његови сценарији су били потпуно текстуални, крцати визуелним информацијама.
Гејмен каже да би Муров сценарио за стрип од двадесет четири стране износио сто страница, његов
сопствени би имао до педесет страница, а већина других писаца би написала и мање.
На Муров наговор, Гејмен је послао примјерак сценарија Керен Бергер, Муровом издавачу у Ди
Си Комикс – у. Звао се Џек у зеленом, Гејменова верзиј