Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 12 и 13 | Seite 82

ЕСЕЈ Готско дијете осмоминутни нијеми филм. И мислим да сад имам тему.“ Гејмен је почео каријеру као хонорарни новинар, у Енглеској. Није студирао. Његова прва књига је била биографија групе Дјуран Дјуран, и написао ју је за три мјесеца , користећи архивске снимке Би Би Си – ја . Након тога написао је биографију Дагласа Адамса. У раним фазама његове каријере Гејмен је имао изнимну способност да пропагира постојећу идеју. Он своју кратку драму Можемо вам их набавити у велепродаји описује као његову верзију Колијера. Проучавање смарагда је његова визија Шерлока Холмса. Писац Џин Вулф каже да Санберд, Гејменова прича о епикурејцима који једу митског феникса, толико подсјећа на стил Р.Е. Лафертија, као да ју је он сам диктирао са оног свијета. Гејмен још увијек пише по наруџби, за антологије (прича о живој статуи је била задатак), рођендане и празнике. Сад када је популаран, размишља о томе да објави чак и пролазне и мање битне творевине које имају тврди 80 повез али и обилују илустрацијама. Прошле године, у прољеће, објавио је Дјевојку са боровницама, низ лоших стихова написаних за његову пријатељицу, Тори Амос, када је била трудна по први пут. („Помози јој, како би самa себи помогла, помози јој да устане, помози јој да изгуби и нађе. Поучи је да вриједимо колико и наши снови. Покажи јој да је богатство слијепо.“) Пјесмица је пет седмица била на листи бест-селера дјечијих сликовница. Гејмен је први пут препознао свој сопствени стил када је радио на Насилним случајевима, графичком роману са илустрацијама Дејва МекКина, која је објављена кад је он имао двадесетшест година. Прича је испричана у првом лицу а главни јунак , према МекКиновим илистрацијама, изгледа баш као што је Гејмен тад изгледао: тамне косе, у црној мајици, са цигаретом у устима и димом у лицу, и тамним пилотским наочалама чак и у затвореној просторији. Наратор се присјећа догађаја из дјетињства када му је отац изврнуо руку вукући га у кревет уз степенице. „Чак и сада, мој отац је виши од мене – а тада се чинио огромним. Када сам читао бајке о дивовима како крче пут кроз каменита краљевства, а земља је одзвањала њиховим корацима, трагајући за крвљу Енглеза како то само дивови умију – дивови су увијек изгледали као мој отац.“ У овом свијету, одрасли су несхватљиви и контрадикторни. Миришу попут странаца кад излазе из куће, а кући долазе пијани и свађају се сикћући. „Оно што се десило на почетку приче Насилни случајеви десило се и мени,“ каже Гејмен. „Блокови зграда су или постојали или су били фиктивни, што је слично томе да су постојали. Пало ми је на памет да искористим истините догађаје да опишем шта значи кад имате три године и кад сте немоћно дијете. То је дјечија књига за одрасле.“ Гејмен је рођен у Порчестеру, у округу Хемпти. Он потиче из јеврејске породице, пољског поријекла, са очеве стране. Као дијете био је склон књигама и размишљању. За десети рођендан пожелио је колибицу и добио је комплет борових дасака, које су његови родитељи сакупили у дну баште. Ту је читао Нарнију, Дракулу, којa је припадала оцу његовог комшије, Честертона, ког је посудио из библиотеке. Умјесто да учи за бар мицву, убиједио је свог учитеља да га му прича библијске приче – о Бехемоту, Левијатану – и тајна учења, о Лилит и Лилиму, које ће искористити у Сендмену. На запрепашћење свог оца, новац од бар мицве је потрошио на америчке стрипове – сад то сматра добром инвестицијом. Најреле вантнија чињеница о Гејменовом дјетињству је она која се не појављује ни у једној његовој књизи и повремено је бришу уредници