Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 12 и 13

ЕСЕЈ ДИЈАХРОНА ИНТЕРАКЦИЈА ШЕКСПИРОВСКИХ ЗНАЧЕЊА Лоренс Оливије као Хамлет вијека уводи и посвете у штампаним књигама мијењале су се од почетне формуле ,,господи читаоцима” (Tamburlaine, 1590. година) до неутралних фраза попут ,,читаоцу” или ,,углађеном читаоцу”. Интересантно је да As You Like It завршава епилогом жене који је изричито упућен женама у публици – епилог који је можда био први такав изречен од стране женског лика на елизабетанској позорници. Иако жене нису биле укључене у стварање елизабетанских дјела, сигурно су биле укључене у конзумацију дјела – позицију значајне моћи и утицаја коју је Шекспир, према свему судећи, узео у обзир. Штампане књиге и извођени позоришни комади заузимали су различите друштвене и географске позиције у Лондону 16. вијека. Не само да су књиге штампане за елиту, него су се продавале унутар граница Лондона, нарочито на штандовима књига у црквеном дворишту катедрале Светог Павла. Насупрот томе, позоришни комади су писани за конзумацију изван града „ин тхе либертиес“, одвојеним од крутих правних и друштвених ограничења Лондона. Иако су и књиге и комади били под државном цензуром (мада слабом и неефикасном), пишући за свијет јавних по зоришта на маргинама друштва, Шекспир је успио да придобије веће одобрење за тематику својих дијела од Лоџа. Rosalunde и As You Like It су понудили двије супротстављене интерпретације равноправности полова, својеврсни сукоб дискурса. Приликом обликовања своје верзије романсе, Шекспир је упорно спуштао витешку и херојску агресивност на сами минимум. 74

Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 12 и 13 | Page 76