Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 12 и 13

ЕСЕЈ МОЛИТВЕ И МОЛБЕ Анафоричко понављање личне заменице „Ти“ у овој песми-молитви, већ указује на последњу и највишу инстанцу; последњег адресата коме су усмерење његове молитвено-молбене наде у помоћ, окрепу и избављење које иште. Искази песничког субјекта, попут овог из песме „Заспао сам и уснио“: „А свет је огрезао / у злу, / и духови злобе царују.“ – опште су, репрезентативно, место Тадићевог поетског говора. А сама околност да поред бројних перформативних изјава, каква је ова из песме „Воли божанске речи“: „Греха се свога живо сећај“, или из песме „Држи се подаље од учених“: Држи се подаље од учених, / Њихово знање је / грозница Земље.“, показују да се у његов исказ не уткива само свест о песми и певању, већ и о самом односу према поезији . А таква аутореференцијална изјава у којој се у потпуности раскрива идентитет поетског субјекта, а посебно његова песмотворачка склоност, по опсегу значења представљају знатну

Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 12 и 13 | Page 69