Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 12 и 13 | Page 50
ИНТЕРВЈУ
УМЈЕТНОСТ ГОВОРИ: WELCOME TO BOSNIA
ПУТЕВИ: Сандра и Ви сте добили
престижну умјетничку награду „Звоно“.
Колико вам је та награда значајна за ваш
даљњи рад?
ГЛАМОЧАНИН: Награда „Звоно“ је
најзначајнија награда у Босни и Херцеговини
када је умјетност у питању. Њом се не
награђује само рад са којим сте конкурисали,
иако је он пресудан, него се узима у обзир
ваш досадашњи рад на пољу бх умјетности.
Добијање ове награде омогућава нам
резиденс боравак и програм YVAA (Young
Visual Artist Award) у организацији FCS
(Foundation for Civil Society) у Нујуроку.
Боравак од два мјесеца у Њујорку
подразумијева презентацију нашег рада
као и умрежавање са стручном публиком,
кустосима, галеристима и умјетницима. Дакле
јако нам је битан тај одлазак, свакоме би
био, јер је изузетна прилика да се остваре
контакти за неку наре дну сарадњу. Ми ћемо
презетовати цијели пројекат у оквиру рада
„Љубија убија“ и предмете које су радиле
жене удружења „Рударка” продавати у
простору који ћемо брендирати нашим
радом. По повратку дужни смо да направимо
изложбу којом ћемо потврдити користан
боравак проведен у Њујорку.
ПУТЕВИ: Рад „Љубија убија“, за који сте
и добили награду „Звоно“, говори о једном
конкретном проблему. О чему је ријеч?
ДУКИЋ: Град Бањалука није мјерна
јединица за стање у држави, али неке друге
средине јесу. Љубија као средина није
Мјесто одакле потичемо
је база у коју се враћамо,
јер једино тако у ономе
што радимо можемо
бити искрени и своји
48