Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 12 и 13

ИНТЕРВЈУ УМЈЕТНОСТ ГОВОРИ: WELCOME TO BOSNIA У мјетници Сандра Дукић и Борис Гламочанин заједничким радом освајају публику, позитивне критике и добијају значајне награде. Њихов умјетнички ангажман бави се испитивањем друштва у којем живимо и на тај начин њих двоје дају свједочанство о ономе о чему се иначе ћути. Рад „Љубија убија“, који је први пут приказан на Спапорту 2010. године, ове године добио је најзначајнију бх. награду кад је умјетност у питању, а ријеч је о награди „Звоно“. У раду „Љубија убија“ умјетници узимају стварну ситуацију града Љубије, града који је изграђен око некадашњег највећег рудника у бившој Југославији и суочавајући се тешкоћама транзиције и постратног друштва причају властите приче, односно приче некога ко је увијек и одувијек перципиран као Други. Прије неколико мјесеци њихов рад „Пут за NY“ је приказан у Њујорку. Овај рад бави се одређеном проблематиком друштва као што је неприхватање „другачијег“. Управо сам назив изложбе „Она и Оно“, у оквиру које је настао овај рад, спојио је двоје умјетника у видео раду који најпрецизније говори о метафори терета који умјетници носе, о осјећању изолованости, жељи и немогућности да се некуд оде. Овај двојац на прољеће одлази у Њујорк, да би у граду у којем се преплићу сви токови савремене умјетности, приказали свој награђен рад „Љубија убија“. Са Борисом и Сандром разговарали смо о њиховом заједничком раду, раду „Љубија убија“ и ангажману у умјетности. Можда неко сматра утопијом да ће неки умјетници дјеловати на ситацију у држави, али ми сматрамо да је дошло вријеме да почнемо нешто мијењати, односно, да се ствари назову правим именом и да се о свему отворено говори 47

Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 12 и 13 | Seite 49