Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 12 и 13 | Page 160

АУТОРИ ГОВОРЕ Понекад сам се питао није ли је писање солипсистички луксуз у земљама као што је моја ауторитарности на слободу, од неразвијености до просперитета, од контраста и неједнакости карактеристичних за привреду трећег свијета до земље средње класе, њена интеграција у Европу и њено усвајање у свега неколико година демократске културе, је запањило цијели свијет и убрзало модернизацију Шпаније. Било је дирљиво и поучно за мене што сам ово искусио из близине, понекад и изнутра. Жарко сам се надао да национализам, неизљечива болест модерног свијета и Шпаније такође, неће упропастити ову сретну причу. Презирем сваки облик национализма, ту провинцијску идеологију - или, боље речено, религију која је кратковида, искључива, која скраћује интелектуални хоризонт и гаји у својим њедрима етничке и расистичке предрасуде, јер случајну околност мјеста рођења претвара у највишу вриједност, у моралну и онтолошку повластицу. Као и религија, национализам је један од узрока најгорих крвопролића у историји, попут оних у свјетским ратовима и садашњег пролијевања крви на Блиском Истоку. Ништа као национализам није толико допринијело балканизацији Латинске Америке и крварењу у бес¬мисленим сукобима и споровима те расипању астрономск