Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 12 и 13 | Page 150

ЗАПИСИ ОСТАЦИ Остаци К ад се археолози баве остацима великих градова и старих цивилизација, повремено их снимају из висине, да би добили целовит преглед, генерални план. Каткад се осећам као да са велике висине видим себе разбацаног, попут остатака неке грађевине. Али, већи део времена као да проводим уз неки зид и само чепркам ту и тамо, тражећи случајно изгубљену ствар, можда неку наушницу, или наруквицу, или неку намерно скривену (а заборављену) драгоценост, остављену за мирнија и боља времена која никад нису дошла. Као мали, гледајући изношени капут свог деде и расклиматане ствари његовог домаћинства, помишљао сам: мора бити да је једном, у неком врермену пре мене, све то било ново, цело. Покушавао сам да замислим то време, некакав почетак, кад су његово домаћинство – па и њих двоје, бака и он – били нови, млади, лепи. 148 Тако сада настојим да замислим, да себи представим тог великог човека у једном комаду, чије остатке налазим у себи (и око себе, у књигама, или сликама које сам створио). Ако остаци постоје, мора да је некад постојала и целина коју су они чинили. Када је то могло бити и како је он стварно изгледао – потпуно ми измиче. Чини ми се да је италијански вајар Алберто Ђакомети (1901-66), пред крај живота, имао слично осећање, али у горем виду, кад је рекао: ”Чак и кад не би било ништа оно што сам до сада урадио (у поређењу са оним што желим да урадим) и упркос мојој извесности да сам до сада омашио и да ми све, чега се подухватим, измиче између прстију, имам више жеље да радим него икад. Разумете ли ви то? Ја то не разумем, али тако је. Видим све своје скулптуре испред себе: сваку, чак и оне које сам привидно довршио, а свака је фрагмент, свака је неуспех. Тачно тако – неуспех! Али, у свакој је нешто од онога што бих желео да створим једног дана. У једној је нешто од тога, у другој нешто друго, а у трећој нешто што недостаје у оне две. Али, скулптура о којој ја сад мислим, садржи све оно што се јавља расуто и фрагментарно у другим скулптурама. То ми даје жељу, свеобухватну жељу, да наставим свој рад – тако да ћу једног дана можда достићи свој циљ.”