Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 12 и 13 | Page 134

ПРОЗА ОБИЧАН ЖИВОТ ЈЕДНЕ ОБИЧНЕ НАРАНЏЕ Миланка Благојевић Обичан живот једне обичне наранџе С ад кад се сјетим гдје ме је све живот носио, вукао, премјештао и котрљао, некако ми све изгледа као један трен, као да то нису године у питању, од зачетка, раста, сазревања до нечијег стола. Ја сам једна обична наранџа, наранџасто - жућкаста, округла, ништа посебно. Можда се мало неким посебним преливањем жуте разликујем од осталих, или оним шиљком на врху који ствара као неку куполу, или мало тврђом кором, а можда само умишљам, вјероватно и друге мисле да се разликују. Рођена сам у Шпанији, од оца наранџе и мајке наранџе. Управо сам укрштањем те две шпанске врсте и добила више те жућкасте боје него остале наранџе, на примјер оне 132 из Калифорније, Турске и сл. Дјетињство сам провела лијепо, сунчано, дружећи се са осталим наранџама на једној плантажи. Сазрела сам, мени се бар чини, веома брзо, провела сам на тој плантажи свега пар година али остаће ми у лијепом сјећању. Знала сам да живот иде даље, да не могу остати ту вјечно и да је та плантажа само једна степеница. То су ми и родитељи говорили, и припремали ме за пут, од дрвета до стола. Они су први отишли, некако сам се помирила с тим, били су старији од мене, а као што сам већ рекла, разговарали су са мном о том одласку и била сам спремна на то. Али ипак, једна наранџа не може а да се не пита, како прихватити те неминовности и навићи се на одласке и стално тумбање. Најљепше је било на дрвету, уз лагани повјетарац, сунце које ме мази и безбрижну игру уз коју се проводе дани. Тада нисам била свјесна да ми је сад ту најљепше, углавном наранџа није свјесна благодети једног мјеста или ситуације док је не смјесте у другу. Дошло је вријеме за растанак, осјетила сам то кад су моји пријатељи из дјетињства почели да одлазе. Питала сма се каква ће бити њихова судбина а каква моја. Одувијек сам жељела да имам неку важну сврху, да постанем нешто и неко, и родитељи су то жељели за мене. Неки од мојих другова послужиђе некој дјеци умјесто слаткиша, то је лијепо помислила сам, неки други отићи