Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 12 и 13 | Page 131
ПРОЗА
РАЗДРУМИЕ УМА: TERRA KODERIANA
Двојничење
К
ад већ неко тврди да је рођен у Визићу, односно Бингули, па
још ако тај исти покушава да направи разлику између Бингуле
(Визића) брдског, на западним обронцима Фрушке горе, и
оног Визића (Бингуле), доле, у сремској равници, онда тај има урођен
хендикеп, коме нема лека.
Неуроза мултипликације (или прозна мултипла склероза) представља
бољку која је рођена са самим Кодером.
Рођењем оболевши од до тад непознате болести галопирајућег
заборава, натерала га је да се преда даноноћном учењу, јер је бољка од
које је патио претила да се изроди у нешто друго и, могуће, још теже и
неиздржљивије.
Наиме, над њим се надвила стална опасност да у једном тренутку
неће имати шта да зборавља. Јер, познато је још од старих Старих, да је
човек саздан од најфиније свиле свог заборава, способног да ишчили из
људског мозга и кроз најмањи отвор или напрслину.
Снажно присуство те дилеме – пре, после и за време (његовог)
живота, – наводи нас на сумњу како је, можда, рођен у грешном односу
између два поменута застрањења. Што, дабоме, не искључује могућност
да су прозна мултипла склероза и неуроза мултипликације прозе –
законита Кодерова чеда.
Кодера је пратио снажан утисак да својом покретљивошћу
(непримереном свом времену) узрокује чрезвичајну појаву кашњења или
заостајања телесне супстанце у односу на мисао.
Тако крива (а унеколико и лажна) слика његовог субјекта,
колоквијално названа „двојником“ – јавља се у виду инертног тела које
покушава да сустигне објекат сопственог умотвора.
Двојници су увек представљали Кодеров траг, а никако њега самог.
Сенке, које су по својој природи увек на супротној страни од извора
светлости.
Отуда на Кодеровом путу ничу људска обличја, попут јеке која
одзвања дуго после утихлог крика, попут гљива после кише.
Као што лица увек каскају за носевима, тако и гласови о Кодеру
касне у односу на место где се он тренутно налази. Тако се бележе чудне
појаве да Кодерове присподобе покушавају да, независно од њега,
функционишу у местима и градовима где је боравио.
Зато не питајте зашто неки Марковић, за време док Кодер пара(ко)
дира и паро(ко)дира Бечким улицама, у Сарајеву преводи исти Хати
хумајан ферман кога је Кодер већ