Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 12 и 13 | Page 119
КРИТИКА
КАЛЕИДОСКОП ВРЕМЕНА
поглед на свијет.
Бањалука је тада, по доласку Аустрије,
представљала жив привредни, политички
и културни центар отворен за европске
утицаје, продор нових идеја и јасне свијести
о неминовности мијењања постојећег стања.
У то вријеме долази до значајне политичке
активности и све уочљивијег разилажења
унутар српског националног корпуса на
танки слој богатих ћаршинлија који у првом
реду гледају своје интересе и настоје да
се дочепају што крупнијег комада колача
у систему политичке власти (који у својим
захтјевима не иду даље од залагања за
црквену и школску аутономију („Ото-ното,
ја тешке ли ријечи, крст јој љубим”, како
би рекао Давид Штрбац), али и оних, на
челу са Кочићем, који се боре за социјално
и национално ослобођења „порабоченог
босанског кмета” који социјално обеспрвљен
и национално унижен пишти под теретом
„црних људи у бијелој кожи”.
У кући Малешевих одсликавају се
турбуленције времена. Посао цв