Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 12 и 13 | Page 119

КРИТИКА КАЛЕИДОСКОП ВРЕМЕНА поглед на свијет. Бањалука је тада, по доласку Аустрије, представљала жив привредни, политички и културни центар отворен за европске утицаје, продор нових идеја и јасне свијести о неминовности мијењања постојећег стања. У то вријеме долази до значајне политичке активности и све уочљивијег разилажења унутар српског националног корпуса на танки слој богатих ћаршинлија који у првом реду гледају своје интересе и настоје да се дочепају што крупнијег комада колача у систему политичке власти (који у својим захтјевима не иду даље од залагања за црквену и школску аутономију („Ото-ното, ја тешке ли ријечи, крст јој љубим”, како би рекао Давид Штрбац), али и оних, на челу са Кочићем, који се боре за социјално и национално ослобођења „порабоченог босанског кмета” који социјално обеспрвљен и национално унижен пишти под теретом „црних људи у бијелој кожи”.  У кући Малешевих одсликавају се турбуленције времена. Посао цв