Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 12 и 13 | Page 113

КРИТИКА КИНО-НОВЕЛА ГОРАНА ПЕТРОВИЋА ликова. У поменутом филму „Ближњи“, који је режирао Мишко Милојевић и који има све од претходно наведених квалитета, Горан Петровић је произвео изврсно ткање литерарне и филмске умјетности, показао мајсторство умјетничког обликовања судбинске драматике и снажне емоције. Такав је и кино-роман Испод таванице која се љуспа: у њему жанровске и умјетничке врсте улазе у колоплет са националном историјом тзв. југословенског периода, култура и менталитет откривају подтекст, али не и крајњи смисао овог штива. Алегоријско и аналошко устројство овог романа обухвата све нивое људске појавности и поимања: индивидуално, колективно и универзално. У „Ближњима“, у хронотопу који сажима људске приче и универзалне поруке, видљиво је присутна једна од најзначајнијих метафоричких структура Петровићевог књижевног дјела: библијска љествица Јаковљева у овом филму се протеже од подрума до крова једне београдске стамбене зграде, спајајући блиске, а опет тако различите људске судбине. (Та снага и пуноћа умјетничке поруке Горана Петровића понајвише је присутна у лику анђеоске прилике, изгубљене на овом стубишту-љествици.) Друга таква структура присутна је у роману Испод таванице која се љуспа и она, баш као у бриљантној и ненадмашној Опсади цркве Светог Спаса, литерарно евоцира вертикално устројство небеске јерархије. Да су покрети књижевне камере Горана Петровића управо вертикални, показује то и њена путања од подножја до врха кино-партера који се, нимало случајно, конституише у девет редова. Ту није крај, јер у залеђини првог налази се и други партер биоскопа „Сутјеска“ и надасве њена таваница која се љуспа. Чак и да на неколико мјеста није експлицирао да у своду чува представу неба и универзума у својим митским и мистичним димензијама, знали бисмо да се ни овдје не ради о једној обичној таваници, него о оној која се љуспа, дематеријализује, мијења са сваком новом љествицом и раствара у видик неисцрпне инспирације у дјелу Горана Петровића. У Опсади цркве Светог Спаса једно