Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 12 и 13 | Page 112

КРИТИКА КИНО-НОВЕЛА ГОРАНА ПЕТРОВИЋА Саша Шмуља Кино-новела Горана Петровића Горан Петровић, Испод таванице која се љуспа, Новости, Београд, 2010. Н и приликом претходног сусрета с текстом „Испод таванице која се љуспа“ Горана Петровића читаоцу није било тешко уочити неке истовјетне поетичке елементе којима су грађена и ранија дјела овог аутора, као ни чињеницу да је свом приповједном стилу Петровић придодао и одлике изразите филмичности, управо маниром синеаста који вјештим кадровима и секвенцама остварује увид у интимне свјетове и са веома мало детаља обликује једну универзалну поруку. Такве одлике наслиједила је и ова, проширена верзија текста, сада већ романа, који је објављен под истим насловом и жанровски одређен као кино-новела. Нема сумње да је Петровић и овом литерарном надградњом потврдио своје изванредно приповједачко мајсторство, нарочит таленат и раскошну пјесничку визију. Свако ко је гледао телевизијски филм „Ближњи“ (2008) могао се увјерити да се Горан Петровић потврдио и као врстан сценариста, који је као литерарни предложак филма искористио неколико својих приповједака. У овом филму Петровић је, у кратком временском периоду, „кадрирањем“ различитих животних прича и њиховим 126 110 спајањем у једну, обликовао снажну поруку о свакодневици, али и тајанству људског живота. Филм је организован на више различитих синхроних равни, полифоно, но ипак са јасном перцепцијом цјелине, стилско-емотивне узајамности и симболичке пуноће. И у литерарној кино-новели Испод таванице која се