Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 12 и 13

ПОЕЗИЈА ЖЕЉКО ЂУРЂЕВИЋ Портрет живог пијеска Да ли почети са вагом којом се мјери тежина Сунца али таква вага још није конструисана нити се Сунце да тако лако измјерити оно нам није надохват руке као ни Бог који свакодневноноћно ратује са нашим гријесима сигурно је ближи уморни попут пјешчаног сата провидни анђео са вртлогом пијеска у очима зато ћу одбацити вагу Сунце и Бога а оставити уморног провидног анђела Да ли је за пјесму важна боја анђеоских очију на коју страну свијета гледа и чију душу пажљиво ишчитава да ли су му боре и крила његовани само свјетлошћу или и тамом има ли Адамову јабучицу ако бих га случајно оловком убо у усну да ли би му лице промјенило боју Након дужег размишљања одлучио сам убити анђела нека неко још ближњи плаче а умјесто суза пијесак дуго капље по нама премјеравајући вријеме избрисаћу и лице оставићу само очи оне су једине живе и достојне пијеска 104

Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 12 и 13 | Page 106