Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 12 и 13 | Page 105

ПОЕЗИЈА
ЖЕЉКО ЂУРЂЕВИЋ

Харуки Мураками је
плаворепа туна
Кафка је два пута био у Јапану
Први пут када је отворио врата свог прашког стана
ушао је у ресторан у предграђу Токија
мртви Јапанци вечерали су океан
а мртве Јапанке биле уморне од пеглања кимона
свака је у лијевој руци држала шкољку прислоњену на лијево ухо
а десно ухо им је било корални гребен
све су жене пјевале о мужевима који вечерају океан
Конобар одведе Кафку до стола резервисаног само на његово име
На столу је био послужавник са сребрним поклопцем, прибор за јело и ваза са цвијећем
Кафка сједе, подигну поклопац
а риба проговори:
- Добро вече, господине Кафка.Част ми је да сам вас упознала.Ово је један
од најдражих дана у мом животу.Ја сам женка плаворепе туне Харуки Мураками.
У овом животу бићу само ваш оброк, а већ у наредном бићу писац.
Подсјећаћу на азијског Кафку са мало искошеним очима.Али, све ово десиће се само под једним условом. Морате ми прво појести очи, како се у наредном
животу не би срели.
- У реду, али од сада ништа не проговарај.Морам се спремити за вечеру.
Плаворепа туна заћута као риба.
Кафка узе нож и засјече лијеви кажипрст. Крв је била црвена.
Дакле, није сањао, јер је познато да крв у сну има укус и мирис, али нема боју.
Затим узе виљушку. Ножем спретно одсјече реп,набоде на виљушку, проба само његов врх,
прогута га
и врати поклопац на послужавник. Док је спуштао поклопац, није укрстио
поглед са рибом.
Други пут Кафка је био у Јапану
када га је у шетњи прашким улицама изненада запљуснула јесења киша
У том тренутку плаворепа туна Харуки Мураками загризла је удицу

103