Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 12 и 13 | Page 100

ПОЕЗИЈА ЗОРАН БОГНАР Зоран Богнар ...маслина је као мајка, кад јој се вратиш прихвати те... Народна изрека Стара маслина Монтенегра Већ два миленијума стоји на истом месту та стара маслина Монтенегра и посматра нас и трпи овакве какви смо: као намернике и немарнике, нареднике и нераднике, награђене и нагрђене у лавиринту поткожних догађаја, у кардиналности олуја и катаклизми... Мирила је та стара маслина Монтенегра на узвишеној Мировици оне што стоје на раскршћу Пута светлости између присиле и слободе, оданости и испуњења... али и праштала онима којима ништа није свето, тим Новим варварима, самосвесно ослобођених од земно-небеске игре и исконских знакова, што палише јој древну кору, што забадаше у њу огласе и парте, што исписиваше по њој сомнабулне граффите... Већ два миленијума стоји на истом месту та стара маслина Монтенегра између замки и чула, стида и провиђења и попут каквог паука плете мрежу од сећања... И док с једне стране слуша наше молитве као што слуша морске шумове, истовремено, с друге стране, између годова и плодова, корења и коре чува тајне векова, као сродне душе, као кумове... Београд - Бар, 2010. 98