Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 1 | Page 90
дио твоје судбине, једнако као што Ти преузимаш дио Моје
судбине. "35
А тако ни љубав није само функција, него акт, чин, крет
ња ... Љубав је кретња расположеља и један духовни чин.
Прије свега, један спонтани чин. А у том нам је чину
омогуhено да спознамо све вриједности лица (вјероватно и
ствари) које волимо . Свијет добија све више на вриједнос
ти, што је човјек способнији за љубав. А нешто се не назива
вриједним зато што љубав која је управљена на њега има
обиљежје истинитости , веh напротив, љубав то може да
буде, само зато што се у њеном интенционалном објекту
јавља нека вриједност. 36 Управо овдје, уочава се раз
личитост схватања "осталих људи" код Хајдегера и код
Шелера. Хајдегер истиче основну одредбу са-битка која са
конституише егзистенцијални битак појединачног човјека.
Ова одредба уоквирује оно "ради самога себе" и садржи
принципијелну могуhност да се сам битак постигне тек кроз
преданост другима. Код Ш ел ера је дух она суштинска форма
психичког живота која, како је веh речено, ослобађа од
органске везаности за животну средину, отвара слободан
поглед у свијет. А само човјек који је на овај начин отворен
.
.
и спреман на заЈедништво у оваквом Једном смислу
може, у
крајњем случају и да буде осамљен, ако се баш тако
xohe.
Јер ми, који егзистирамо тако да смо увијек међу стварима,
окарактерисани смо отвореношhу ка сусретању бивству
јуhег које нисмо ми сами и то сусретање, као интегрални
моменат, спада у наше сопствено биhе. Ако двоје људи који
су били странци изненада допусте да се зид између њих
сруши и осјете блискост, осјете да су једно, тај тренутак
сједињења је један од најблаженијих, најузбудљивијих
доживљаја у животу. Оно је још дивније за особе које су
биле усамљене, изоловане, невољене.
Љубав, дакле, није један метеж осјеhајних стања.
Напротив, љубав је један необични, тешко разумљиви
поредак. Поредак срца. А наше је срце предодређена за
љубав ... Међутим, уколико човјек помисли да је достигао
апсолутно испуњење своје љубавне тежње, можемо бити
готово сигурни да се ради или о уобразиљи или о застају
љеговог духовно-моралног развитка. Акценат се мора
зsвinsvang)r, L., Grundformen und Erkenntnis menschlichen Daseins, стр. 254.
Seler, М., Wesen und Formen der Sympathie, стр. 137.
36
88