Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 1 | Page 89

hyтesM до . изражаЈа долази онтички . смисао краЈњег, не даље сводљивог битног односа између двога који постоје? А да ово двоје који постоје и јесу суштина? "Човек који је постао појединац јесте, чак и кад се . . ограничимо на оно што Је унутар света, за нешто ту, он Је за . нешто постао таЈ . ПОЈединац: за потпуно остварење онога Ти. "33 Прије свега, дакле, морам да постојим Ја, затим, посто­ јиш Ти, а пошто Ја без Тебе нисам Ја, једнако како ни Ти без Мене ниси Ти, онда се може рећи да смо, у ствари Ти, као Ти и Ја, као Ја, вјероватно најмање важни. Оно што јесте важно јесмо Ми. Љубав, пријатељство, мајчинство , очинство ... Све то захтијева неко двоје људи , најмање двоје. Све су то неки Ми. Али у једном личном смислу. Јер, немогуће је да човјек буде пријатељ са свим људима, нити да подједнако воли све људе. Потребно је да постојиш неки конкретни Ти. Или? Варамо ли се грдно ако тако мислимо? . зауставимо се овдје на час, прије него што почнемо да одговарамо на ово питање, и одредимо - . ГДЈе и кад смо уопште смјештени Ти и Ја? Јер, и Ти и Ја јесмо у неком времену и у неком простору. Како смо већ поменули у претходном поглављу, онда кад Хајдегер говори о бризи, он не говори у психолошком смислу практичног понашања, него у смислу биши - у - свијешу. Баш као и Бинсвангер кад каже: "Љубав говори о садашњости, прошлости и будуhности." 34 Какви су то онда Ти, Ја, Ми ... ? Прије свега, наравно, аспект је Мој, Твој или Његов, па тако, оно што је мени Твоје, Теби је Моје. Ови су односи измјенљиви, али чак и кад знамо да бит људског постојања јесте у "персоналнос­ ти", Ти си, у ствари, само Ти све до оног тренутка док Ја не почнем да те доживљавам и да се у Тебе уплићем, јед­ нако како се Ти уплићеш у Мене. Све док си Ти неко ко је добар, драг или мио, али не неко ко је Мени добар,