Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 1 | страница 77

3. Еротски и

свјетовни карактер љубави

.. Индивидуе

не падају с неба, оне бивају створене и
рођене, настају из загрљаја мушкарца и жене. А ти што су у

.

.

.

загрљаЈу и сами су са своЈе стране потекли из крила маЈКИ,

које су мушкарци побудили на материнства. Постојање
људске индивидуе је уграђено у елементарна збивања
родовног живота. Појединац егзистира у простору рода.
Под изразом род сада подразумевамо егзистенцијално
основно збивање које се испуњава у мистеријама Ероса, у
сједињавању мушкарца и жене, у оплођавању и рађању. То
сада значи:

.

ПОЈединац има

.

.

СВОЈУ поЈединачност,

он

живи,

хтео он то или не као привремени репрезент рода, народа.

Он, по своме бивству, никад није довољан сам себи, није
никад као Бог од вечносши за вечносш, он је убачен у реку
живота

.

КОЈа

.

струји

кроз

.

генерације,

он

мора

исто

тако

коначно отпочети као и скончати. Појединац нема свој
живот сам од себе, он не може сам . себе произвести или

поставити кроз чин воље." 12

~

Шта то Финк жели да нам саопшти? Претпоставимо да је
еротска љубав, по својој природи искључива. Није ли она

.

.

искључива Једино у томе што потпуно и снажно човЈек може

да се

сједини само с