Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 1 | Page 73

Управо то нам Платон и казује онда кад Сократу у уста
ставља ријечи којима га је научила Диотима:

"Љубав није ни лијепа ни њежна, како многи мисле, већ
супротно, по мајци је истрајна, босонога,
луталачка,
навикнута да спава нага на голој земљи, на кућном прагу и
улици, спремна да проводи ноћи под ведрим небом и да
живи у сталној биједи, док је с очеве стране, напротив,
заводница лијепих и узвишених, храбра и одлучна, ловац на

.

трикове сваке врсте, ВЈешт познавалац, пун замки, спреман

да цијелог живота филозофира, варалица, чаробњак и со­
фиста. "8
Зауставимо се овдје, с одлуком да је довољно речено о
Грчкој. Ако бисмо судили из јеврејск9-хришћанске перспек­
тиве, могли бисмо чак помислити и то да се грчка религија
уобличавала у знаку песимизма. Зато ставимо и окренимо

се сљедеhој етапи развоја (уколико то развој јесте) За-

.

падног човЈека.

2.

Хришliавско схватање љубави

.. Љубав

је већа од молитве, већа утолико јер је Бог
највећа од свих врлина а Бог је љубав. Бог не само да има
љубав, него он јесте љубав ... Љубав је не само res Dei него
substantia Dei, његово esse.'' 9
Бог је, дакле, супстанцијални акт љубави. Његова специ­
фична суштина јесте љубав. У то нас увјерава и само Свето
писмо. А једино љубављу човјеку је омогућено да се укори­
јени и стабилизује у природи Божанства. Божанства које је
бескрајно и неограничено, божанства које је једно над-iдје и
над-куда, јер Његов лични начин постојаља представља
бездимензионалну заједницу љубави. Он постоји као љубав,
а не као аутономна индивидуалност. Као што, уосталом, ни
једно лице не nостоји само за себе него постоји нудећи себе
заједници љубави са осталим лицима. Пошто је љубав онај
начИн на који Бог јесте, јасно је да из тог начина извире и
свака могуhност живота. Слиједи из тога да, да би се живот
остварио, мора да функционише љубав. Ако то није случај,

8

Платон, Су.мйосион, 198б-206а.
Поповић, Ј., Пytu Боiойознања, стр.

9

63.

71