Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 1 | Page 55
hyтesM
Зашто комуницирати са осталима кад је разговор пун
сувишности. Оно битно видим и без ломљења нечиј~г језика
у устима пуним досаде. Треба се смејати и посматрати , не
вагати већ се дивити. Не мрзити, већ задовољно стајати и
посматрати облаке пуне тебе који су већ довољно велики да
би уопште помислили на мржњу коју купиш у себи.
Заледићу своју тишину и чекати да се истопи лагано до
ласком сунца.
НА ГРАНИЦИ Х
Иако знам да умирем сваки дан - живећу још сутра. Мој
пут, ако постоје тачке, губи се у линијама троуглова панике:
Пречице између погледа, потрага, живот усмерен чулима.
Илузијом. Одблесак заслепљује. Губим контролу над
свемиром ,
патролирам
пустим
угловима
нестале
комете.
Покушавам бити реалан и схватити немир беснила. Долази
ниодкуд, и гризе попут кривице. Бацићу смрт у реку и нес
тати у морима.
ГРЕШКА
Све има неку грешку. Ако је и нема, вешто је скрива.
Кријем неколико грешака у себи о вама. Мислите да не
грешите? Варате се. Знам зашто. Не видите се, па се и не
познајете. Грешим и ја некад намерно . Понекад су грешке
намењене
другима ,
а
ми
их
прихватамо
из
забаве .
Спасићемо неког коме је иста била озбиљно намењена. Зато
понекад не треба бити најбољи у свему. Треба погрешити
свесно. Бар нас неће изненадити наша неспособност.
Постоје ипак и оне не безазлене а отровне врсте, којих се
треба чувати. За такве грешке морамо бити спремни, и
брзи, и далеки, да их не направимо.
САТЕЛИТ НЕМИРА
Ово је свет покрета. Свет немиран. Излазим да би врата
за собом залупио. Тек кад сам то учинио, питао сам се зашто
54