Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 1 | Seite 54

hyтesM

РОБ СУНЦА
Овај дан као стакло прозиран. Дошло ми је да га разби­
јем. То сам и учинио. Посматрао сам. Сунце залази и мрак
пада на нас. Јао! Пада! Нек пада, немам ништа против, нека
мирно падне. Коначно је пао, и сад могу да упалим лампу.

Ради. Осветљена соба подсећа на рођење Христово. Ту сам
запео. Нисам знао шта да радим. Светла је било доста, и
схватио сам да ми је свега доста. Одлазим у поноћ, далек
пут д