Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 1 | Page 50

ионако тамо долазим сваког дана и конобари ме добро поз­ нају, али ето добре прилике да испричам шта се десило, а и да појачам утисак својим поштењем . Вратио се да пл;ати кафу , након што је спасио живот непознате младе цјевојке! Помало задихан, али задовољан , вратих се полако назад и , прошавши поред СВОЈИХ драгих прозора, спустих се неко­ лико степеница , уђох кроз тешка врата и упутих, чини ми се први пут у животу, све до краја кафане, до шанка, да нађем свог конобара. Трудио сам се да ходам што спорије. То појачава утисак. У филмовима најузбудљивији дио увијек долази након што се радња потпуно успори и отегне. А онда, након што сам већ скоро стигао до шанка, из задњег или предзадњег сепареа . ОДЈедном испред мене искочи нека жена. Нека лудача избезумљеног погледа затвори ми пут и пок­ вари утисак. Да би ствар била још гора, жена стаде и добро ме одмјери од главе до пете . Па онда још једном, али овог пута се задржа на доњем дијелу мога тијела. Непристојно, веома непрИСТОЈНО. Чак ми се и обрати . .. Јесте ли добро?" упита, "Да ли је сада све у реду?" .. Наравно да сам добро," прогунlјах nокушавајуhи да је обиђем . .. А зашто сте онда протрчали два пута доле и прошетали једном горе?" БИОГРАФИЈА: Зовем се Драган Kecиli и рођен сам 1960. у Бањалуци гдје и данас живим. Прву причу написао сам 1985., оног дана када ми се кћерка родила . Слиједећих пет година писао сам хумореске за "Глас" , .. Јеж", .. Политику" ... и то ми је донијело Јежеву награду за другу хумореску године (не сјеhам се тачно које). Такође сам писао и кратке приче, с . њима се приЈављивао на разне новинске конкурсе и понекад добијао награде (Глас - Бања Лука, Освит - Сисак, Просвјетни Лист - Сарајево, Алманах Матице исељеника Сарајево, Овдје- Подгорица, итд.). 48