Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 1 | Page 49
hyтesM
Срећа може да изазове човјека да потрчи низбрдо, али
два пута значи и два пута попети се горе. То нико не ради
.
.
.
осим дЈеце на снијегу КОЈа се по сто nута спусте санкама и
поново попну. Одрасли користе жичару. Нема среће у
трчању узбрдо.
На то може да натјера само невоља .
Нешто страшно .
Можда је јури бијесан пас?
Манијак?
Злочинац?
Силеџија?
Љубоморни муж са ножем?
Моја грађанска свијест нагло проради. Изјурих ван. Већ
је скренула иза угла, или ушла у неку зграду. Или је напад
нута?
Одлучих се и потрчах. Можда још могу да је спасем.
Скренух иза угла. Нема је. Надајући се да опет трчи укруг,
скренух у прву улицу лијево, па оn~т, па опет. Нађох се на
.
.
.
.
краЈу у истоЈ улици из КОЈе сам поч~о потрагу и протрчах Је
.
.
ЈОШ Једном до nрвог угла.
Није ми то било нимало лако. Превише килограма, а nре
мало
активности,
иако
као
прави
разлог признаЈем
само
тијесне ципеле. Сало је само складиmте енергије коју ћу
једног дана искористити. Не знам још како, али сигурно
хоћу.
Доста о мом салу. Власнице трчећих ногу није било
.
нигдЈе на видику.
Али, била је ту једна телефонска говорница.
Ако већ не могу да трчим, могу своју грађанску дужност
.
да извршим до краЈа на други начин.
Назвах полицију.
Поучен кри мићима, а не желеhи да будем свједок уплетен
у ко зна какве злочиначке радње које би ми касније могле
.
угрозити и живот и породицу, рекох само Једну реченицу
"Догодио се страшан злочин у улици Т...... "
-
-
и спустих
слушалицу. Да не открију одакле зовем.
Диван је осјећај учинити добро дјело. Спасити некоме
живот. Доброчинство је моћ, снага, слава и могуlјност приче
у друштву коју се нико не усуђује да прекине.
Поносан и напокон смирен схватих да сам истрчао из
своје полуподрумске кафане, а нисам платио. Нема везе,
47