Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 1 | Page 44

Тако треба да се напише, тако се само написала, јер дра­
матичност сцене одвија се сама по себи а не по вољи писца
који је у стварима дјечијег и туђег срца чиста незналица.
И то би било то.
Што би негдје у свијету била цијела добра прича.
Код Чехова, прије свих, наравно. Али такмичити се с
Чеховом - побогу!
Од овога би неки добар амерички филмаџија, као

Huston,

направио тужно-весели филм, нешто као Annie, на чијем
крају би неки богати чико откупио слона заједно са цирку­
сом и смјестио га у врт иза куће мале дјевојчице, да је увјери
како су и одрасли, а посебно богати људи, осјећајни и

.

хумани.

Хаха. Дјевојчица нема врт. Она живи у малом тијесном
стану на крају града, у стану малом као шибица који има
кухињу као још мању шибицу а купатила као угао те
шибице, у солитеру који је за Титову радничку класу про-

.

Јектовао

архитект

.

КОЈИ

живи

у

.

.

лиЈеПОЈ

.

великоЈ

капитал-

истичкој вили у центру града и малу вилу на Јахорини- у ту

.

.

.

се радничку класу заклињу они КОЈИ СВОЈУ ЦЈецу не доводе у

мале приградске

циркусе.

СВЈетске

слонове

.

циркусе,

Њихова дјеца гледају велике

.

КОЈИ

.

лепршаЈу

по

жици

као

у

цртаним филмовима и не пишкају док се силно труде да
обаве свој мучни .циркуски посао како би добили комадић
шећера за награду.
Од овога би неки талијански редитељ направио добар
неореалистички филм с половине двадесетог стољећа. Ту би
одвратни

власник

циркуса

покушао

да

.

силуЈе

и

слона

и

дјевојчицу, док би мајку стрпали у лудницу, а све би се оди-

.

гравало уз жестоку лудачку музику, ГдЈе хармоника вришти

.

.

.

.

заЈедно са дЈевоЈчицом, а прољетне маце витлаЈу зраком као

у Амаркорду . Не - то превише личи на живот. Радничка
насеља на крају града прљава су и истинита као и ти фил­
мови.

Од овога би неки чешки редитељ направио бескрајно
њежну и бескрајно тужну причу о времену комунизма, кад

.

.

.

.

мале дЈеВОЈчице сањаЈу о циркусу у коЈем слонови не пишке

од напора него балонасто-ваздушасто лете понад пресјајних
сребрених кугли и трубе својим позлаћеним сурлама сретни
што су у циркусу, а Велики Друг, наш Маршал, долази да им
махне док они еуфорично машу црвеним папирнатим зас-

41