Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 1 | Seite 43

Ухвати је за сједиште као да хаљиницу, повуче назад и xohe да је залијепи за њега: Шути, будало једна - притисне на - будало се тела дјевојчицама у овом дијелу свијета, тако каже разумна и постиђена мајка - ово је само циркус! - Не, не! Hehy ово! Xohy кући! Xohy куhииии! Дјевојчица се отима, одлијепи се од сједишта и nocphe низ степенице. Мајка се за њом диже, веh сасвим румена од стида: шта he рећи људи. Увијек је било важније то шта he реhи људи него оно што њена дјеца мисле. Нена, мајчина мајка, држала је узде њеног живота чак и онда када се претворила у . смежурану јабуку на постељи; постеља је бивала све већа и веhа како је она бивала све мања и мања, док на крају није од ње остала само јабукина кожа коју је вјетар разнио с прољетним бехаром. · Зато и мајка сад хоће да држи узде живота своје мале . . шестогодишње цурице, не зна да може и другачиЈе, неЈасно јој је да дијете може бити и такво, а не послушна и шутљиво као она, цијелога свог, туђег, ·живота. Њих двије излазе испод загушљиве циркуске шатре која смрди по коњској мокраhи; обје су зајапурене и уплакане, свака из својих разлога, заувијек, баш у трену кад пурпурна завјеса пада и сакрива циркуску арену, слона, блиставу сре­ брну куглу и све остало што дјевојчицу тако дубоко узнеми­ рава. Дјевојчица зна да је све што је у циркусу управо видјела тако очигледна лаж! Лаж је да је све сјајно! весело! бајкови­ то! Зар је могуhе да једина она види како је циркус једна нев­ јероватна лаж у којој муче слонове и мале дјевојчице? Па хоће ли то видјети барем Бог - мама каже да Он све види? . Аплауз испод шатре јечи, а дјевојчица и даље вришти док . Је маЈка, крвнички ЈОЈ с