Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 1 | Page 38
-Тебе нема. Смањујеш се. Тачка си
...
-Молим?! Промрмљао је зачуђено откопчавајући шлиц
.
.
на пиџами ЈОШ увиЈек окренут главом према огледалу.
-
Испараваш. Нестајеш. Гасиш се ... Није ли вријеме за
ново лице? Шта мислиш? Да ли ће бити трајније од
садашњег? ...
У повратку из тоалета, сад веh опуштен, поново се загле
да у огледало. Било је празно. Чисту стаклену површину
.
.
.
нарушавала Је само црна тачкица измета муве коЈа му Је у
.
.
овом часу, учинило му се, и пристаЈала, смЈештена на чело,
тачно између двије обрве. Али, Њега, кога је сасвим добро
видио више није било у огледалу. Можда се скрио иза црне
летвице, ко зна? Стога му исплази језик и продужи у
кревет ... Зашто му је исплазио језик - не зна. Дошло му.
Сада му се чини док у миру кревета размишља као да га је
исплазио самом себи ...
Истина је да у задње вријеме осјећа малаксалост. Стомак
као да му се надуо, а плућа смањила. Задише се док иде уз
степенице. Ипак, глава га највише забриљава. Отежала је.
Не контролише је. Клати се у ритму корака за ногама. Чини
му се туђом у огледалу. Дуже вријеме је проматра, загледа,
анализира. Он види
-
није луд. То није она његова негдашња
глава. Његова глава је била већа, пунија, љепша. Смјешкала
се на њега, а ова глава као да га мрзи. Нарочито га прово
цира поглед. Мутан је и пун прекора. То ниј.е могуће.
Огледало није живо да лажира. Огледало би морало
.
одражавати лик реалности, а не ликове властитих креациЈа
и фантазија. Огледало нема право на коментар виђеног, из
своје перспективе. Такво огледало се мора скинути са зида.
Пажљиво умотати у црно платно и однијети, са свим деви
јацијама, стаклоресцу за хитне интервенције. Али пажљиво.
Веома пажљиво. Да се не разбије. Да се не разбије лик оног
одвратног,
.
заЈедљивог,
неподношљивог
.
човЈека
у
њему,
како би га стаклорезац уочио и одстранио у цјелости ...
А могао му је и он сам пресудити. Падало му је на памет.
Једноставно гурнути му прст у око. Доста су се
преко нишана. Доста.
37
гледали