Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 1 | Page 31

hутев~ .. Километрима је далеко", Ди је рекла Билу, мислећи на мене. "Ми смо близанке, знаш." "Уопште нисте сличне!", Бил је рекао Ди завјеренички. Не , нисмо. Она је отишла, ја сам остала . Она је пуна прича , а ја сједим и бу љим, гледам и видим. Док је била одсутна и ја сам понешто видјела. Видјела сам како наша мајка копни. Њена кожа је постала жута , као влажна коверта. На њеним . . . грудима лупао Је тумор: изгледао Је као ружичасти МЈехур, а био тврд као жељезо. Слојеви коже су се гулили попут папирних марамица. Видјела сам како наш брат идиот једе . свОЈ властити измет и оставља отиске . прстиЈу на зиду. Видјела сам висибабе сваког прољећа. Видјела сам њен посљедњи дах, кожу која је постала прозирно блиједа. Свукла сам плахту и погледала кости наше мајке које су, чинило се, биле умотане у платно избијељено и скупљено од прања. Видјела сам нашег брата, вишег од свих нас и снажнијег, како покушава да ухвати врапца у своје дебеле и бескорисне шаке. Гледала сам како се дуге растежу и пуца- . . ЈУ у МЈехурима сапунице, гледала сам испреплетене кишне глисте, влажне и блиставе, видјела сам ожиљке на мјестима гдје су им крајеви поново нарасли. Видјела сам како жути камен наше куће тамни под бршљаном и како се мало сухо коријење nробија кроз њене поре и пукотине. Гледала сам себе у огледалу и осјетила да ће се оно разбити; гледала сам дуже и тај осјећај је ишчезао. Ди се нагнула преко стола . .. Провела сам три мјесеца у Пацифичком басену, за­ држали смо се тамо због олуја. Удала сам се за једног острв­ ског nоглавицу, али то се не рачуна сада када сам се врати­ ла. Слободна сам као птица.-" Забацила је главу и смијала се. Ди, помислила сам, да сам ја путовала свијетом, видјела бих много више од тебе. То је само један од узрока моје огорчености . .. Јела сам са краљевима", причала је даље, просјацима, богољудима, луђацима и "са шаманима, трансвеститима. Имала сам више болести него што се могу сјетити: безимене грознице, разне маларије, неухрањеност, амебну дизентери­ ју; у Непалу ми је јетра толико нарасла да је постојала опас­ ност да ми здроби плућа. Кожа ми је постала наранчаста. Мислила сам да ћу остати без ноге 30 ... "