Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 1 | Page 30

hутевМ
отишла. Погледај ми руку, видиш? Ово ми је урадила једна
брадата жена у Хонг Конгу . Требало јој је више од четрде­
сет сати. А погледај и мишиh. Попила сам цијанид у једној

.

.

смртоносНО] отмици и освијестила се управо када су се спре-

мали да ме сахране. Имам три пасоша. Нисам много уради­
ла на јужној полулопти- превише сам сагорјела. Живјела
сам у пеhини, родила дијете, дала га на усвајаље, придру­
жила се позоришној трупи. Онда сам упознала шеика. - "
Бил је допунио наше чаше. Лед се истопио у ситне кома­
диhе; био је стар и пиhу је давао благо метални укус. Ди је
престала причати како би прогутала пиhе.
"А шта је с тобом", рекао је Бил, "да ли ти дијелиш сес­
трину страст према авантурама?"
да" одговорила сам "али -"

"

'

'

"Она је одувијек била тиха", Ди се убацила. "Видиш ,
шеик је био т_ај који ми је дао оних пола милиона. Желио је

.

.

да ме ожени, али искрала сам се Једно Јутро и кренула у

Канаду. Можда је ово дошло до тебе: убила сам неког у јед­
ном бару у МонТреалу. У самоодбрани. Судили су ми и, нар­
авно, пуштена сам. Ниси чула за то? Послије тога сам
отишла у Совјетски Савез, и то у љето. Побјегла, са јакном
пуном рукописа, таман када су хтјели да ме избаце.

-"

Да, помисила сам, волим да гледам. У возовима, ауто­
бусима, в