Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 1 | Page 223
hутевМ
Како превазићи тај проблем ?
А.М. Подсјећајући најприје да читање пружа задовољст
во. Ми често мислимо да разонода пружа задовољство док
се право уживање налази у проучавању и, парадоксално , у
напорном размишљању. Велико је задовољство - и више:
огромна срећа - започети дијалог са неким као што је
Киплинг, који вам већину времена додушта да мислите да
.
сте паметНИЈИ од њега .
Да ли се читалац увијек сретне са писцем?
А.М. Да, на свој начин. Борж је још говорио да је разли
ка између писца и читаоца та што писац пише оно што може
док читалац чита оно што хоће. Између тог »моћи« и
»хтјети« , огромна је· разлика. Бити писац значи испунити
обавезу, бити читалац је начин живљења.
Читаље је оно што нас дефинише као људска бића. На
.
.
свиЈет долазимо као животиље , али животиље КОЈе читањем
могу дешифровати свијет у којем живе ...
Ето зашто треба да научимо читати. Могао бих се проћи
писаља , али читања никада.
Монтерлан, који је извршио самоубиство, дао је између
осталог и објашњење да је ослијепио па није могао више
читати
••.
А.М . Да , слажем се са љеговим поступком. Ја се, без
сумње , не бих убио. Ни из каквог разлога. Али
ocjehao
бих
се као да сам мртав.
Док говорите о 12 књига које вас прате мјесец за мјесец
ом током ове године, ви евоцирате дјело али такође,
ненаметљиво и биографију аутора. Је ли то двоје неодвоји
во?
А.М. Увијек има нека игра између читаоца, дјела и аутора
-
.
ово посљедље Јавља се у духу читаоца онако како га
замишљамо , а не неминовно онако како је било у стварнос
ти.
Биографија се креира уз помоћ самог текста. Текст
поставља читаоцу питања на која биографија аутора
допушта да се одговори. Ето зашто, у »Дневнику једног
читаоца«, ја мијешам утиске читаоца са биографијом
(кратком) сваког аутора. Кад читам Шатобријана, нпр., нас
тојим замислити какво је било стаље његовог духа у вријеме
када је писао своје заплете . То још више важи за Киплинга:
.
.
у његовом случаЈу чини ми се да Је неопходно размислити о
210