Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 1 | Page 222
hутевМ
још је љепше искуство. У такву књигу упловите говорећи:
Пут познајем , али могао бих открити и друге ствари, срести
нешто друго у сред онога што сам веh открио.
Је ли вам се вeli десило да поново читате неку књигу која
вам се раније није свиlјала и онда изненада почне да вам се
свиђа?
А.М. Наравно, ту се такође ради о једном збуњујућем
искуству,
али
веома
важном.
То
ми
се
догодило
са
Стивенсоновим »Острвом са благом«, које ми се уопште
није свиђало када сам га читао као адолесцент. Поново сам
.
га откривао са огромним задовољством приЈе десетак годи-
на. Али у том моменту, посматрао сам се; препознавао сам
читаоца какав сам био као млађи и говорио себи: »Каква
штета што тај Алберто од 12 година није знао започети
дијалог са Стивенсоном у том периоду свог живота! Каква
би cpeha била да се то догодило«. То значи да не
заслужујемо увијек књиге које откривамо. Понекад дуго
треба чекати да постанемо читалац неке књиге која he нас
потрести.
Шта значи заслужити сусрет са неком књигом
?
А.М. Књига је могућност нечега . Сама по себи књига не
значи ништа. Али она има могућност да постане нешто у
очима, мозгу или осјећајима свог читаоца . Али није дато
свакоме да буде тај читалац. Читање је елитна активност,
нажалост! Врло нас је мало читалаца у свијету, а сама та
заједница броји врло мало великих читалаца. Једина пред-
.
.
.
.
. .
ност Је што Је то Једина елитна заЈедница КОЈОЈ у исто ври-
.
Јеме свако може приступити.
Чинн се да сте ви равнодуmни према том елитизму којем
се може прист FB