Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 1 | Page 220
ниским свјетлима гцје се може осјетити тишина. Не волим
освјетљене библиотеке јер ми се чини важним да се не види
све, да се не могу погледом обгрлити све књиге постављене
на палице . Желим да могу да се концентришем на страницу
коју сам одабрао. И очигледно, мој радни сто налази се у тој
библиотеци . Ту ја радим и ту читам . Ту се понекад затварам
ноhу. Јер ноhу је у библиотеци посебан угођај. Дању, ви сте
главна личност, ви, читалац, улазите у просторију и одаби-
.
рате књигу КОЈУ желите.
напротив , књиге говоре вама и траже једна или
друга да буду извађене из палице. Оне бирају вас .
Hohy
Шта желите рећи?
А.М. То је ocjehaj сличан ономе који можете искусити
када се нађете у просторији са више људи. Одједном се
осјетите привучени једном особом, једном једином. Без
икаквог разлога : поглед, начин како је обучена или како се
смије. И како читалац нема никакву обавезу да буде монога
ман , могу лако прелазити са једне књиге на другу. Али
.
никад у игру не улазим СВОЈОМ вољом , књиге се не представљаЈу мени .
Да ли се библиотека може упоредити са лавиринтом?
А.М. То је лијепа идеја, али што се · мене тиче, ја је
одбацујем. Имам више од 30 000 књига. Тешко их је дакле
пронаhи без извјесне логике . Логика која без сумње не би
одговарала другим читаоцима. Ја редам своје књиге по
језицима: постоји дакле француско оцјељење, енглеска ,
њемачко , италијанска, руско, шпанско... А у тим одје
љењима, према абецедном реду аутора, без обзира на жанр .
Али имам такође и неколико тематских оцјељења, о сред
љем вијеку, тијелу, легенди о Фаусту, полицијску литерату
ру ... Књиге се много помијерају с једне палице на другу.
Понекад се у томе изгубим. Библиотека је дакле лавиринт
за посјетиоца, али не смије то бити за вас. Библиотека је
одраз вашег начина мишљења; то је аутопортрет. Ја бих вам
кроз своју библиотеку могао испричати свој живот и често
ми се дешава да мислим како бих волио отићи код некога
кога не познајем, погађати његов живот само гледајући које
књиге има на полици . Чак и у кљигама које чувамо и којима
нисмо одушевљени, може се пронаhи материјал за ауто
портрет: не прави се нечији портрет задржавајући само оно
што је та особа одабрала, оно што занемарујемо или не
207